Ovih dana polako privodimo kraju 2016. godinu i razmišljamo. Definitivno razmišljamo o tome kako nam je bilo u godini na izmaku i šta ćemo to promeniti u narednoj godini.
2016. mi je počela u, blago rečeno, haosu. Sticajem nesrećnih okolnosti, pored 10-ak sati rada u Full Service Digital Marketing agenciji u kojoj još uvek radim, radio sam i kao konobar/šanker/organizator događaja u jednom klubu, vodio udruženje koje radi sa mladima i za mlade, i učio kako bih što pre napredovao u firmi gde sam decembra 2015. počeo da radim. Nisam odabrao da radim i učim veći deo dana/noći, već je to bilo nužno kako bi se preživelo u tom trenutku. No, srećom nije potrajalo i već tokom februara sam uspeo da se posvetim stvarima kojima se i sad bavim, to je marketing i rad sa mladima. Retko ko ima priliku da zarađuje za život radeći ono što voli i zato smatram sebe srećnom osobom. Izborio sam se za to, sam znam koliko je ta borba trajala i koliko je teška bila.
Posao u marketingu nije značio kraj mog puta, odnosno učenja. Posle posla nastavljao sam edukaciju, jer sam želeo, i dalje želim, da napredujem. Raditi danas u svetu marketinga znači biti u toku sa promenama koje se dešavaju ne svakog dana, već svakog sata. Srećom, imam tu sposobnost koju sam razvio kroz rad u civilnom sektoru vodeći udruženje građana da radim više stvari istovremeno, pa dok obavljam zadatke koji su mehanički, mogu da slušam edukacije i istovremeno učim. Smatram da sam vrlo brzo posvećenim radom stigao daleko, ali ne treba stati i ne nameravam da stanem. Znate, za godinu dana možete daleko stići, samo od vas zavisi da li to stvarno želite. Zahvalio bih se ljudima iz tima, zaslužnim za to što sam tu gde jesam, na pruženoj prilici.
U toku leta organizovao sam, sa uigranom ekipom, po 5. put međunardoni volonterski kamp, drugu godinu za redom u selu Strelac kraj Babušnice, i uspeli smo da dovedemo preko 70 mladih ljudi iz 18 zemalja u to malo selo za koje verovatno niste ni čuli. Da li je neko pre nas uradio bilo šta slično? Da, opet mi pre par godina, na kampu u drugom selu. Uspeli smo da kamp bude održiv i bez novčanih donacija, što ovde na jugu Srbije smatram za svojevrsni podvig. Nismo gubili vreme, usledio je follow up i za 2017. očekujemo da najzad dobijemo i neka veća sredstva, pre svega od grada Pirota i opštine Babušnica.
Pokušao sam da mesto vođe udruženja prepustim nekim drugim, mlađim ljudima, ali izgleda da mlađi beže od odgovornosti. Ne mogu ja sa stalnim poslom i još par hobija imati više slobodnog vremena od neke nezaposlene mlade osobe. Prošlo je dosta ljudi ove godine kroz udruženje "Pirot E Publika" i mislim da smo najzad napravili okosnicu i da smo spremni za novi početak u 2017. Te napore je ispratio i poziv Proaktiva te smo sada partneri u relizaciji programa Mladi su zakon 2016 za Niški i Pirotski okrug i imamo mogućnost da stvarno motivišemo mlade da kroz ad hoc volonterske akcije pokrenu i sebe i lokalnu zajednicu.
Po 4 četvrti put sam, ako se ne varam, bio deo organizacionog tima Međunarodne omladinske konferencije u Kruševu, kao deo organizacije Mladinski Sojuz, i upoznao neke sjajne ljude koji su me motivisali, a nadam se da sam i ja motivisao njih. Upoznao sam i jednu osobu koju neću imenovati, ali koja itekako nastavlja da pozitivno utiče na mene.
Osoba sam koja ne može dugo da sedi mirno, moram stalno da radim nešto novo, da inoviram, te me je obradovala inicijativa gradonačelnika Pirota da se krene sa ulaganjem u to da Pirot bude naredna Silicijumska dolina Srbije, tačnije da se ulaže u IT sektor. Kancelarija za mlade je aplicirala i dobila sredstva za otvaranje coworking i kreativnog prostora, što jeste prvi korak. Grad pregovara sa IT kompanijama koje dolazak u Pirot uslovljavaju brojem edukovane radne snage. Baš juče smo se okupili, par nas istaknutih, programeri, freelancer-i koji se bave market research-om i ja, kao verovatno jedini koji je u svetu digitalnog marketinga, i imali mali brainstorming, gde je jedna od tema bila upravo broj edukovanih kadrova i način edukacije, ukoliko ih nema dovoljno. Drago mi je što sam čuo da i ostali iz ekipe imaju slične ideje i razmišljanja koje imam i ja, i mislim da će sve to ići u dobrom smeru. Treba naći sredstva i formirati fond, a u coworking centru raditi na tome da se stvaraju start up-ovi, posebno imajući na umu postojanje ZIP Centra za male biznise, koji je tu da upravo start up-ovima daje mogućnost da olakšano posluju prve tri godine i postanu samostalni. Ja se nadam da će i država najzad rešiti da popravi stanje puteva do i na Staroj planini, kao i da će se rešiti mreža i signal mobilnih operatera, pa da ćemo celu priču nadograditi otvaranjem jednog coworking i coliving centra na Staroj planini. Pirot ima sjajnu lokaciju, sa 2 aerodroma u blizini - Niš na 70km i Sofija na 80km od grada.
Bilo je tu još mnogo toga, ali ovog puta samo rezimiram.
Eto, ja sa ogromnom dozom optimizma ulazim u novu godinu. Kako je vama protekla 2016. i šta očekujete od 2017.?
 |
| Nemanja Živković |
2016. mi je počela u, blago rečeno, haosu. Sticajem nesrećnih okolnosti, pored 10-ak sati rada u Full Service Digital Marketing agenciji u kojoj još uvek radim, radio sam i kao konobar/šanker/organizator događaja u jednom klubu, vodio udruženje koje radi sa mladima i za mlade, i učio kako bih što pre napredovao u firmi gde sam decembra 2015. počeo da radim. Nisam odabrao da radim i učim veći deo dana/noći, već je to bilo nužno kako bi se preživelo u tom trenutku. No, srećom nije potrajalo i već tokom februara sam uspeo da se posvetim stvarima kojima se i sad bavim, to je marketing i rad sa mladima. Retko ko ima priliku da zarađuje za život radeći ono što voli i zato smatram sebe srećnom osobom. Izborio sam se za to, sam znam koliko je ta borba trajala i koliko je teška bila.
Posao u marketingu nije značio kraj mog puta, odnosno učenja. Posle posla nastavljao sam edukaciju, jer sam želeo, i dalje želim, da napredujem. Raditi danas u svetu marketinga znači biti u toku sa promenama koje se dešavaju ne svakog dana, već svakog sata. Srećom, imam tu sposobnost koju sam razvio kroz rad u civilnom sektoru vodeći udruženje građana da radim više stvari istovremeno, pa dok obavljam zadatke koji su mehanički, mogu da slušam edukacije i istovremeno učim. Smatram da sam vrlo brzo posvećenim radom stigao daleko, ali ne treba stati i ne nameravam da stanem. Znate, za godinu dana možete daleko stići, samo od vas zavisi da li to stvarno želite. Zahvalio bih se ljudima iz tima, zaslužnim za to što sam tu gde jesam, na pruženoj prilici.
U toku leta organizovao sam, sa uigranom ekipom, po 5. put međunardoni volonterski kamp, drugu godinu za redom u selu Strelac kraj Babušnice, i uspeli smo da dovedemo preko 70 mladih ljudi iz 18 zemalja u to malo selo za koje verovatno niste ni čuli. Da li je neko pre nas uradio bilo šta slično? Da, opet mi pre par godina, na kampu u drugom selu. Uspeli smo da kamp bude održiv i bez novčanih donacija, što ovde na jugu Srbije smatram za svojevrsni podvig. Nismo gubili vreme, usledio je follow up i za 2017. očekujemo da najzad dobijemo i neka veća sredstva, pre svega od grada Pirota i opštine Babušnica.
Pokušao sam da mesto vođe udruženja prepustim nekim drugim, mlađim ljudima, ali izgleda da mlađi beže od odgovornosti. Ne mogu ja sa stalnim poslom i još par hobija imati više slobodnog vremena od neke nezaposlene mlade osobe. Prošlo je dosta ljudi ove godine kroz udruženje "Pirot E Publika" i mislim da smo najzad napravili okosnicu i da smo spremni za novi početak u 2017. Te napore je ispratio i poziv Proaktiva te smo sada partneri u relizaciji programa Mladi su zakon 2016 za Niški i Pirotski okrug i imamo mogućnost da stvarno motivišemo mlade da kroz ad hoc volonterske akcije pokrenu i sebe i lokalnu zajednicu.
Po 4 četvrti put sam, ako se ne varam, bio deo organizacionog tima Međunarodne omladinske konferencije u Kruševu, kao deo organizacije Mladinski Sojuz, i upoznao neke sjajne ljude koji su me motivisali, a nadam se da sam i ja motivisao njih. Upoznao sam i jednu osobu koju neću imenovati, ali koja itekako nastavlja da pozitivno utiče na mene.
Osoba sam koja ne može dugo da sedi mirno, moram stalno da radim nešto novo, da inoviram, te me je obradovala inicijativa gradonačelnika Pirota da se krene sa ulaganjem u to da Pirot bude naredna Silicijumska dolina Srbije, tačnije da se ulaže u IT sektor. Kancelarija za mlade je aplicirala i dobila sredstva za otvaranje coworking i kreativnog prostora, što jeste prvi korak. Grad pregovara sa IT kompanijama koje dolazak u Pirot uslovljavaju brojem edukovane radne snage. Baš juče smo se okupili, par nas istaknutih, programeri, freelancer-i koji se bave market research-om i ja, kao verovatno jedini koji je u svetu digitalnog marketinga, i imali mali brainstorming, gde je jedna od tema bila upravo broj edukovanih kadrova i način edukacije, ukoliko ih nema dovoljno. Drago mi je što sam čuo da i ostali iz ekipe imaju slične ideje i razmišljanja koje imam i ja, i mislim da će sve to ići u dobrom smeru. Treba naći sredstva i formirati fond, a u coworking centru raditi na tome da se stvaraju start up-ovi, posebno imajući na umu postojanje ZIP Centra za male biznise, koji je tu da upravo start up-ovima daje mogućnost da olakšano posluju prve tri godine i postanu samostalni. Ja se nadam da će i država najzad rešiti da popravi stanje puteva do i na Staroj planini, kao i da će se rešiti mreža i signal mobilnih operatera, pa da ćemo celu priču nadograditi otvaranjem jednog coworking i coliving centra na Staroj planini. Pirot ima sjajnu lokaciju, sa 2 aerodroma u blizini - Niš na 70km i Sofija na 80km od grada.
Bilo je tu još mnogo toga, ali ovog puta samo rezimiram.
Eto, ja sa ogromnom dozom optimizma ulazim u novu godinu. Kako je vama protekla 2016. i šta očekujete od 2017.?
Нема коментара:
Постави коментар