Ljubav, zaljubljenost, simpatije i ostale "muke"

Pisem o temi koja mi je stalno negde u mislima, ali nikad nisam pisao o njoj. No, ovih dana stalno slusam neke izjave o ljubavi, romantici, simpatijama.. U stvari ne, gresim. Kad bolje razmislim, simpatije vise niko ne spominje, sem dece. Svi su nekada, u nekom trenutnu svog zivota, pricali o ljubavi. Eto, dosao je red i na mene da napisem koji red o mom shvatanju iste.

Jos od nekog cetvrtog, petog razreda osnovne shvatio sam da sebe dozivljavam kao romanticnu osobu. Sto i jesam bio. Secam se da smo moj tadasnji najbolji drug i ja sedeli satima kod njega u sobi i pricali sami sebi "Mi smo romanticni". Mislim, to sto sam prvoj curi kupovao cvece i davao poklone, iako me u to vreme nije zanimala ni ona ni bilo sta drugo osim kosarke sigurno nesto znaci. Slazete se?

Poznata je cinjenica da se bukvalno "drogiram" citanjem knjiga svih mogucih zanrova. Uz to, kralj Artur mi je uvek bio neki strip idol dok sam bio klinac. Valjda sam zato mislio (hm, i danas mislim to ponekad) da sam zalutao u ovo danasnje vreme iz srednjeg veka, iz doba vitezova ili eventualno iz posleratnog perioda. Zalutao sam iz vremena kaka su se dame zavodile, osvajale stihovima, recima, delima. Nisu se osvajale kao danas, misicima, skupim automobilima, novcem. Mada mozram priznati da nailazim na dosta izuzetaka i da me to raduje. Ipak ima nade.

Govore mi da cu naci curu samo ako je trazim. Ja drugacije i ne umem, znate? Stalno trazim neku koja ce me osvojiti ili me toliko privuci da ja osvajam nju. Mozda grese? Mozda je resenje ziveti svoj zivot i ljubav ce doci? Verujem da je istina negde izmedju.

Nasi dedovi, pradedovi i ostali preci imali su brakove od pola veka. Mozete li zamisliti da se tako nesto desi danas? Ja ne. Razlog tome vidim u manjku tolerancije i idealizovanju. Svi traze idealnog partnera. Doduse, pokusava se stalno, daje sansa jednom, drugom, ali ako se uoci i najmanja sitnica koja odudara od onog "zamisljenog idealizovanog" partnera, to staje, prekida se. Nema tolerancije. Ljudi zaboravljaju da je ljubav nesto sto se odrzava i cuva. Pocinje od simpatije. Prelazi na zaljubljenost. Zaljubljenost u ljubav. Ali sta posle ljubavi? Posle ljubavi - ljubav.

Kada nadjete onog pravog partnera, morate ga zavoditi iz dana u dan, iz sata u sat. Mali znak paznje, mig, osmeh, mogu to biti male stvari, ne morate svakog dana kupovati cvece, priredjivati romanticne izlete, vecere i slicno. Setite se, sve pocinje malim stvarima - pogledom ispod obrva, vragolastim plezom, migom, osmehom, cicorenjem. Pratite me?

Slusajuci drugove, naucio sam da mogi muskarci imaju neki svoj nacin na koji zavode devojke, neki i vise njih, alternativna resenja se primenjuju. Kod kuce, leze u krevetu i gledaju u plafon smisljajuci nacin kako ce prici cure, sta ce joj reci, a sve u cilju da je obore s nogu. Neko daje cokoladne bombonice u zamenu za broj telefona, neko obecava kule i gradove, neko jednostavno uhvati devojku za ruku i "ukrade" je, nakon prethodne razmene pogleda i osmeha. Mastoviti su momci. Siguran sam da ni cure ne zaostaju.

Siguran sam da to vreme nije ostalo za nama, zakopano u proslosti. Bar ne jos uvek. Ima "zavodjenja" i online, ali se, kad tad, sve mora prebaciti u stvarnost i kontakt uzivo. Drustvene mreze mogu i pomoci, ako ih pravilno koristimo. Evo primera. Divna prica.

Smeta mi to sto nestaje zavodjenje. Nema reci, nema laskanja. Cesto se odmah prelazi na poljupce, pa na sex. Cak mozda i obrnutim rekom. To mi je strasno. Nemojte misliti da ja ne volim avanture, ali cu uvek pre izabrati opciju da zavodim neku devojku vrednu zavodjenja nego da upraznjavam neobavezan sex.

E, sad, koliko to sto previse ili premalo biramo ima uticaja, ne umem vam reci. Ja sam od onih koji biraju i za mene ima uticaja, cak i previse. Zivim u Srbiji gde 90% mladih, bez obzira na pol, konzumira cigarete. Pogadjate, ja nikad probao nisam i nemam nameru. Zamislite sad kako izgleda trazenje devojke koja zadovoljava samo taj, pocetni kriterijum? Hm, otprilike kao trazenje igle u plastu sena. Da ne spominjem to da sam ovisnik i od muzike i da je i to bitan kriterijum. Sve u svemu, ne pise mi se dobro.

Pogledajte video.

Zelim da zamislite da ste u vrticu, u zabavistu. Da se prisetite kako ste tada dozivljavali pojam ljubavi, simpatije i zaljubljenosti. Dok drzim radionice o aktivizmu, cesto pricam pricu o decku kome se svidjala cura iz vrtica. Skupljao je hrabrost da joj pridje i jednostavno resio da ce to uraditi danas. Smetnuo je sa uma koji je dan, nije  i razmisljao o tome. Odrzavala se neka manifestacija u vrticu, tu su bili svi roditelji i rodbina, te vaspitaci. No, njega je samo zanimala ona. Video je pored sebe, prisao i jednostavno rekao na sav glas: "Svidjas mi se!". Naravno da je u tom trenutku nastao muk i da su ga svi culi. Tako univerzum funkcionise.
Sta mislite da mu je devojcica odgovorila? Uzvratila je, na sav glas: "Ti se meni ne dopadas!". Ali on je bio zadovoljan, znao je na cemu je. Pokusao je. Mnogi  nikada ne stignu do tog pokusaja, zar ne? To je problem.

Preterano razmisljanje je problem nas starijih. Kako cu, da li cu, ko ce biti tu, ko nece.. Mozete naci milion razloga za ne, a samo jedan za da. Razmisljajte i odustacete. To jeste problem. Ne razmisljate - delajte.

Zavrsicu tekst decijim objasnjenjem ovih pojmova. Simpatija je kada sa njom delite kiflicu na pola, kad gumicu za brisanje delite na dva dela, kad se to desi a vi i ne znate kad i kako, samo znate da osecate to, da je tu, u vama. Mozda pronadjete to sto trazite u svom najboljem drugu, drugarici? Okrenite se oko sebe. Otvorite srce i desice se lepe stvari (ovo moram i ja da primenim) i, kad se dese, shvaticete da leka nema. Ostavljam vas uz stihove Leonarda Cohena - There ain't no cure for love.


All the rocket ships are climbing through the sky 
The holy books are open wide 
The doctors working day and night 
But they'll never ever find that cure for love 
There ain't no drink no drug 
There's nothing pure enough to be a cure for love