Zadnjih par meseci, od kako sam odlučio da pustim dužu bradu, dobijam pitanja i komentare od ljudi koji se tiču belih dlaka na bradi. Uglavnom su to komentari tipa "matori, počeo si da sediš!", "opa, ostario si!", "mlad si osedeo!" i tome slično. No, nemam problema da im objasnim da razlog zbog koga imam bele dlake na bradi nije starenje, već Vitiligo.
Ne znam da li ste do sada čuli o Vitiligu i da li znate šta je to, ali objasniću. Dosta ljudi danas zna o čemu se radi, s obzirom da primećujem da mnogo više ljudi ima Vitiligo sad nego što je imalo kad sam ga ja dobio.
No, da počnemo od početka i vratimo se nekih 14 godina unazad.
U drugom srednje bio sam samo još jedan klinac koji je pokušavao da nađe sebe. Polako sam se bližio završetku aktivnog igranja basketa, obzirom da sam već bio jedan od najstarijih (ostali iz moje generacije su več okačili patike o klin), a i sve više su me privlačile druge stvari, kao što su devojke i muzika. Sećate se i vi tog doba, zar ne? ;) U to vreme su košarkaši još uvek bili uzori mladima, pa smo samim tim bili i popularni kod devojaka. To je impliciralo na svakodnevno vođenje računa o izgledu. Ja sam tad bio i kapiten tima, onaj koji daje izjave za medije, pa mi je to još dodatno jačalo kako samopuzdanje, tako i potrebu da brinem o svom izgledu.
Baš tada sam primetio par sitnih, belih tačkica na leđima, koje mi isprva nisu privukle pažnju. No, jedna od njih je počela da se širi, pa je jednog dana majka primetila i rešili smo da se raspitamo o čemu se radi. Prva pomisao je da je u pitanju neka alergijska reakcija, jer je u centru belog kruga bila crvena tačkica, pa čak i da je neki ujed u pitanju. No, brzo sam otklonio te dileme, jer sam imao drugare koji su imali opekotine od vatre, ali i fleke na koži koje su bile alergijska reakcija. Ovo moje nije bilo isto, iako je ličilo.
Posetio sam dermatologa, koji je konstantovao da je u pitanju Vitiligo. Vitiligo predstavlja gubitak pigmenta, odnosno boje na pojedinim delovima kože. Uzrok nastanka nije poznat, ali se pretpostavlja da je uzrok stres ili nedostatak nekog vitamina.
To me je zbunilo. Kroz kakve sam ja, klinac od 17 godina, stresne situacije prolazio, da se taj stres manifestovao na koži? Kao sportista, imao sam izuzetno brz metabolizam i jeo sam bukvalno sve što se nudilo, nisam bio klinac koji bira šta će jesti, što znali da je bila mala mogućnost da neki vitamin izostane toliko da rezultira gubitkom pigmenta. Takođe, još jedan uzrok mogu biti nasledni geni, ali smo konstantovali da ne znamo nikog u porodici ko je imao nešto slično.
Doktor nas je obavestio da za Vitiligo nema leka, bar ne još uvek, ali da su se pojedinci izlečili, bar delimično, svako na svoj način - mažući se raznim kremama, u kombinaciji sa sunčanjem, tretmanima UVB zračenjem..
Vitiligo je pojavio najpre kao bele tačkice na leđima, a zatim na šakama. Najčešče se javlja na perifernim delovima tela, poput stopala, na čelu, u pazušnim jamama i preponskim prevojima. Čak 2% stanovništva ima Vitiligo.
Nisam znao postoje li još neki simptomi, sem belih tačaka na koži, te jesam bio zabrinut i tragao za rešenjem. Tačkice su počele da se spajaju u manja, a zatim i veća ograničena polja nepravilnog oblika i bila su sve vidljivija, naročito leti. Pocrnim, ali bela polja ostaju bela, pa postajem šaren. U to vreme nisam znao nijednu mladu osobu koja je bolovala od Vitiliga, te sam imao bojazan od pojavljuvanja u javnosti bez majice, posebno na bazenu. Na to se nadovezivala činjenica da sam kao aktivan košarkaš tek počeo sa teretanom, te da su mi trbušnjaci bili veći od grudi. Heh, deluje kao daleka prošlost, iz ove perspektive. :)
Raspitali smo se postoji li u našem okruženju neko ko pravi kreme za lečenje Vitiliga, pošto u apotekama tada nije bilo ničeg za Vitiligo, te smo našli čoveka u Dimitrovgradu koji pravi kreme, tj. meleme. i navodno je izlečio neke ljude. On mi je rekao da trebam mazati kremu pre izlaska na sunce, i to više puta dnevno. Pokušao sam i bio uporan, bar tog leta, ali nije bilo nekih rezultata, Tačnije, nikakvih, već su se fleke širile. Dobio sam fleke i oko očiju, na bradi, vratu, na grudima, rukama, nogama.. dakle svuda!
Na sreću, nije ih bilo na vidljivim mestima na licu, te se nisam toliko potresao oko toga. Krenuo sam u teretanu i brzo sredio liniju, dobio na kilaži. Kad se to desilo, dobio sam i više samopouzdanja i počeo da šetam i bez majice. Do tog trenutka nisam često šetao bez majice ni u stanu, pred roditeljima i sestrom.
Razmišljajući sa ove vremenske distance, shvatam da sam u to vreme, kad su se fleke širile, bio pod stresom. Upis na fakultet, zatim ispiti, razvod roditelja, sve je to sigurno uticalo. Što se tiče nedostatka vitamina, jeo sam više šargarepe, koju sam ionako voleo, pa mi nije teško palo. :)
Probao sam još par krema, ali bez rezultata. Možda nisam ni bio tako uporan, ko zna. Roditelji su stalno razmišljali o tome, više nego ja, pa mi je u jednom trenutku otac doneo kutijicu nečega, rekavši da je to lek iz Švajcarske. Kad sam pročitao šta piše na kutiji, shvatio sam da je to bila samo šminka. :) Mnogi i dan danas šminkaju predele na kojima nemaju pigment kako se ne bi primećivalo.
Zadnji put kada sam čuo neki predlog kako lečiti Vitiligo bio je u manastiru Svetog Đorđa kraj sela Temska, blizu Pirota, u podnožju Stare planine. Manastir je poznat po pravljenju dermatoloških krema. Rođena sestra glavne sestre, koja je vodila manastir u tom trenutku, rekla mi je da postoji krema, ali da je skupa i da se moram odreći kupanja na 3 meseca, tokom terapije. Ne kupati se 3 meseca?! U tom trenutku sam rekao da to nije za mene.
Danas se zna, a to sam i sam otkrio, da je Vitiligo više kozmetička bolest, dakle sem bele kože nema drugih simptoma. Kao neko ko živi sa Vitiligom više od 10 godina, naučio sam kako da se zaštitim, pre svega od sunca. Preterano izlaženje suncu je veoma rizično za osobe koje nemaju pigment, obzirom da ta mesta na koži ne mogu pocrneti, samo crvene i ukoliko se i nakon toga nastavi sa izlaganjem suncu može doći do opekotima, pa i raka kože, Ne izlažem se jakom suncu, naučio sam da volim boravak u hladovini. Srećom pa nikad nisam bio od onih koji vole da se sunčaju i "peku" na suncu. Kao organizator kampova na planini, ali i veliki zaljubljenik u planine, stalno sam izložen jakom suncu, koje prosto prži na velikim nadmorskim visinama. To rešavam tako što vrat štitim koseći košulje i majice sa kragnom (time sam rešio i modni stil - košulja za planinarenje :)), mokar peškir oko vrata, šešir ili kačket na glavu, naočare za sunce i to je to.
Lice vam na planini gori, bez obzira imate li pigment ili ne. Tu mi pomaže brada, koja mi štiti lice od sunca i vetra, a sa druge strane, i dobro izgleda.
Što se tiče mog sadašnjeg izgleda, možda mi je nekih 30% posto tela pokriveno belim flekama. Pamtim da mi je najčudnije bilo kad mi je pupak posta beo, a oko njega je koža imala boju, kao i to što mi je jedna bradavica bele boje, a jedna ima pigment. Na listu noge imam veliku fleku i tu su mi dlake bele boje. Gledajući iz daljine, čini se kao da nemam uopšte dlaka na tom mestu. Takođe, imam par belih trepavica, kao i bele dlake na bradi.
Naučio sam da živim sa Vitiligom i da ga prihvatim kao deo sebe, kao nešto što me razlikuje od drugih. Postoje tetoviranje bradonje, a postojim i ja, bradonja sa Vitiligom šaren na drugi način. Prešao sam preko nadimala koje sam dobijao. Moj nadimak je Dilimanac, porodični nadimak, za koga zasluge ima pirotska familija Dilimanci. Kažu da to znači čuvari grada, pošto je dilimanac bilo na ulazu i izlazu iz Pirota. Anyway, Dilimanac je jedno vreme prešao u Dalmatinac, zbog šarene kože, ali nije to dugo trajalo. Mnogi i ne primete da imam Vitiligo dok im ne kažem.
Danas je Vitiligo izraženiji, možemo reći da je, uz sve učestalije alergije, jedna od "modernih" bolesti.
Pre nešto više od pola godine, preminuo mi je otac nakon što je za samo 2 meseca prešao put od saznanja da ima rak u završnoj fazi do smrti. Nije išao kod lekara, već mu je lekar bio prijatelj i davao lekove da ublaže bol, za koju je pretpostavljao da je nešto drugo uzrok. Zato se treba preventivno pregledati i voditi brigu o zdravlju. Može vam spasiti život!
Sve ovo me je motivisalo da odlučim da okupim bradonje grada Pirota i da zajedno osnujemo klub muškaraca, koji će skrenuti pažnju na probleme sa kojima se muškarci suočavaju, od depresije izazvane ćelavošću, raka (presvega raka kože i prostate), diskriminacije izazvane izgledom, rasom, nacionalnošću i seksualnošću kroz predavanja, online i offline kampanje, edukaciju, humanitarne akcije i još mnogo toga. To je moj način da, nakon dugogodišnje borbe za prava mladih, nastavim borbu i aktivizam kroz ono što mi je bitno.
Nadam se da vam je ovaj tekst pomogao, ali i skrenuo pažnju da i vi odete do dermatologa, do lekara uopšte, i proverite svoje zdravlje. Nas, Bradonje grada Pirota, za sada možete naći u facebook grupi Bradonje grada Pirota.
Pozdravlja vas vaš Bradonja sa Vitiligom
p.s. nakon objabljivanja ovog posta, poslali su mi i ovaj video iz susedne nam Hrvatske, pa pogledajte: https://www.youtube.com/watch?v=Y72qnXXStQo
Ne znam da li ste do sada čuli o Vitiligu i da li znate šta je to, ali objasniću. Dosta ljudi danas zna o čemu se radi, s obzirom da primećujem da mnogo više ljudi ima Vitiligo sad nego što je imalo kad sam ga ja dobio.
No, da počnemo od početka i vratimo se nekih 14 godina unazad.
U drugom srednje bio sam samo još jedan klinac koji je pokušavao da nađe sebe. Polako sam se bližio završetku aktivnog igranja basketa, obzirom da sam već bio jedan od najstarijih (ostali iz moje generacije su več okačili patike o klin), a i sve više su me privlačile druge stvari, kao što su devojke i muzika. Sećate se i vi tog doba, zar ne? ;) U to vreme su košarkaši još uvek bili uzori mladima, pa smo samim tim bili i popularni kod devojaka. To je impliciralo na svakodnevno vođenje računa o izgledu. Ja sam tad bio i kapiten tima, onaj koji daje izjave za medije, pa mi je to još dodatno jačalo kako samopuzdanje, tako i potrebu da brinem o svom izgledu.Baš tada sam primetio par sitnih, belih tačkica na leđima, koje mi isprva nisu privukle pažnju. No, jedna od njih je počela da se širi, pa je jednog dana majka primetila i rešili smo da se raspitamo o čemu se radi. Prva pomisao je da je u pitanju neka alergijska reakcija, jer je u centru belog kruga bila crvena tačkica, pa čak i da je neki ujed u pitanju. No, brzo sam otklonio te dileme, jer sam imao drugare koji su imali opekotine od vatre, ali i fleke na koži koje su bile alergijska reakcija. Ovo moje nije bilo isto, iako je ličilo.
Posetio sam dermatologa, koji je konstantovao da je u pitanju Vitiligo. Vitiligo predstavlja gubitak pigmenta, odnosno boje na pojedinim delovima kože. Uzrok nastanka nije poznat, ali se pretpostavlja da je uzrok stres ili nedostatak nekog vitamina.
To me je zbunilo. Kroz kakve sam ja, klinac od 17 godina, stresne situacije prolazio, da se taj stres manifestovao na koži? Kao sportista, imao sam izuzetno brz metabolizam i jeo sam bukvalno sve što se nudilo, nisam bio klinac koji bira šta će jesti, što znali da je bila mala mogućnost da neki vitamin izostane toliko da rezultira gubitkom pigmenta. Takođe, još jedan uzrok mogu biti nasledni geni, ali smo konstantovali da ne znamo nikog u porodici ko je imao nešto slično.
Doktor nas je obavestio da za Vitiligo nema leka, bar ne još uvek, ali da su se pojedinci izlečili, bar delimično, svako na svoj način - mažući se raznim kremama, u kombinaciji sa sunčanjem, tretmanima UVB zračenjem..
Vitiligo je pojavio najpre kao bele tačkice na leđima, a zatim na šakama. Najčešče se javlja na perifernim delovima tela, poput stopala, na čelu, u pazušnim jamama i preponskim prevojima. Čak 2% stanovništva ima Vitiligo.
Nisam znao postoje li još neki simptomi, sem belih tačaka na koži, te jesam bio zabrinut i tragao za rešenjem. Tačkice su počele da se spajaju u manja, a zatim i veća ograničena polja nepravilnog oblika i bila su sve vidljivija, naročito leti. Pocrnim, ali bela polja ostaju bela, pa postajem šaren. U to vreme nisam znao nijednu mladu osobu koja je bolovala od Vitiliga, te sam imao bojazan od pojavljuvanja u javnosti bez majice, posebno na bazenu. Na to se nadovezivala činjenica da sam kao aktivan košarkaš tek počeo sa teretanom, te da su mi trbušnjaci bili veći od grudi. Heh, deluje kao daleka prošlost, iz ove perspektive. :)
Raspitali smo se postoji li u našem okruženju neko ko pravi kreme za lečenje Vitiliga, pošto u apotekama tada nije bilo ničeg za Vitiligo, te smo našli čoveka u Dimitrovgradu koji pravi kreme, tj. meleme. i navodno je izlečio neke ljude. On mi je rekao da trebam mazati kremu pre izlaska na sunce, i to više puta dnevno. Pokušao sam i bio uporan, bar tog leta, ali nije bilo nekih rezultata, Tačnije, nikakvih, već su se fleke širile. Dobio sam fleke i oko očiju, na bradi, vratu, na grudima, rukama, nogama.. dakle svuda!
Na sreću, nije ih bilo na vidljivim mestima na licu, te se nisam toliko potresao oko toga. Krenuo sam u teretanu i brzo sredio liniju, dobio na kilaži. Kad se to desilo, dobio sam i više samopouzdanja i počeo da šetam i bez majice. Do tog trenutka nisam često šetao bez majice ni u stanu, pred roditeljima i sestrom.
Razmišljajući sa ove vremenske distance, shvatam da sam u to vreme, kad su se fleke širile, bio pod stresom. Upis na fakultet, zatim ispiti, razvod roditelja, sve je to sigurno uticalo. Što se tiče nedostatka vitamina, jeo sam više šargarepe, koju sam ionako voleo, pa mi nije teško palo. :)
Zadnji put kada sam čuo neki predlog kako lečiti Vitiligo bio je u manastiru Svetog Đorđa kraj sela Temska, blizu Pirota, u podnožju Stare planine. Manastir je poznat po pravljenju dermatoloških krema. Rođena sestra glavne sestre, koja je vodila manastir u tom trenutku, rekla mi je da postoji krema, ali da je skupa i da se moram odreći kupanja na 3 meseca, tokom terapije. Ne kupati se 3 meseca?! U tom trenutku sam rekao da to nije za mene.
Danas se zna, a to sam i sam otkrio, da je Vitiligo više kozmetička bolest, dakle sem bele kože nema drugih simptoma. Kao neko ko živi sa Vitiligom više od 10 godina, naučio sam kako da se zaštitim, pre svega od sunca. Preterano izlaženje suncu je veoma rizično za osobe koje nemaju pigment, obzirom da ta mesta na koži ne mogu pocrneti, samo crvene i ukoliko se i nakon toga nastavi sa izlaganjem suncu može doći do opekotima, pa i raka kože, Ne izlažem se jakom suncu, naučio sam da volim boravak u hladovini. Srećom pa nikad nisam bio od onih koji vole da se sunčaju i "peku" na suncu. Kao organizator kampova na planini, ali i veliki zaljubljenik u planine, stalno sam izložen jakom suncu, koje prosto prži na velikim nadmorskim visinama. To rešavam tako što vrat štitim koseći košulje i majice sa kragnom (time sam rešio i modni stil - košulja za planinarenje :)), mokar peškir oko vrata, šešir ili kačket na glavu, naočare za sunce i to je to.
Lice vam na planini gori, bez obzira imate li pigment ili ne. Tu mi pomaže brada, koja mi štiti lice od sunca i vetra, a sa druge strane, i dobro izgleda.
Što se tiče mog sadašnjeg izgleda, možda mi je nekih 30% posto tela pokriveno belim flekama. Pamtim da mi je najčudnije bilo kad mi je pupak posta beo, a oko njega je koža imala boju, kao i to što mi je jedna bradavica bele boje, a jedna ima pigment. Na listu noge imam veliku fleku i tu su mi dlake bele boje. Gledajući iz daljine, čini se kao da nemam uopšte dlaka na tom mestu. Takođe, imam par belih trepavica, kao i bele dlake na bradi.
Naučio sam da živim sa Vitiligom i da ga prihvatim kao deo sebe, kao nešto što me razlikuje od drugih. Postoje tetoviranje bradonje, a postojim i ja, bradonja sa Vitiligom šaren na drugi način. Prešao sam preko nadimala koje sam dobijao. Moj nadimak je Dilimanac, porodični nadimak, za koga zasluge ima pirotska familija Dilimanci. Kažu da to znači čuvari grada, pošto je dilimanac bilo na ulazu i izlazu iz Pirota. Anyway, Dilimanac je jedno vreme prešao u Dalmatinac, zbog šarene kože, ali nije to dugo trajalo. Mnogi i ne primete da imam Vitiligo dok im ne kažem.
Danas je Vitiligo izraženiji, možemo reći da je, uz sve učestalije alergije, jedna od "modernih" bolesti.
Pre nešto više od pola godine, preminuo mi je otac nakon što je za samo 2 meseca prešao put od saznanja da ima rak u završnoj fazi do smrti. Nije išao kod lekara, već mu je lekar bio prijatelj i davao lekove da ublaže bol, za koju je pretpostavljao da je nešto drugo uzrok. Zato se treba preventivno pregledati i voditi brigu o zdravlju. Može vam spasiti život!
Sve ovo me je motivisalo da odlučim da okupim bradonje grada Pirota i da zajedno osnujemo klub muškaraca, koji će skrenuti pažnju na probleme sa kojima se muškarci suočavaju, od depresije izazvane ćelavošću, raka (presvega raka kože i prostate), diskriminacije izazvane izgledom, rasom, nacionalnošću i seksualnošću kroz predavanja, online i offline kampanje, edukaciju, humanitarne akcije i još mnogo toga. To je moj način da, nakon dugogodišnje borbe za prava mladih, nastavim borbu i aktivizam kroz ono što mi je bitno.Nadam se da vam je ovaj tekst pomogao, ali i skrenuo pažnju da i vi odete do dermatologa, do lekara uopšte, i proverite svoje zdravlje. Nas, Bradonje grada Pirota, za sada možete naći u facebook grupi Bradonje grada Pirota.
Pozdravlja vas vaš Bradonja sa Vitiligom
p.s. nakon objabljivanja ovog posta, poslali su mi i ovaj video iz susedne nam Hrvatske, pa pogledajte: https://www.youtube.com/watch?v=Y72qnXXStQo
