Nisam pisao neko vreme jer kao nisam imao o cemu. Ja sam osoba koju treba iznervirati, naterati u cosak, dati joj deadline kako bi pisala. E, sad je jedan od tih trenutaka.
Kao sto neki od vas znaju, relativno sam mlad (za koji dan punim 29 godina) i imam organizaciju Pirot E Publika koja se bavi unapredjenjem zivota mladih. Klikom na link naci cete nasu facebook stranicu i vise informacija o tome sto radimo. No, vec neko vreme me muce odredjene stvari koje se ticu mladih ljudi u Srbiji. Da bih stigao do konkretnih stvari, opisacu vam kako sam ja odrastao.
Celo svoje detinjstvo proveo sam igrajuci basket. Kosarci mogu da zahvalim sto sam putovao i obisao Srbiju (makar sportske hale) i eventualno svratio do susedne Bugarske. I to je bilo sve. Nisam imao novca da putujem vise. Nisam imao prestavu kako uopste mogu da otputujem negde, na koji nacin. Nije bilo raznoraznih programa za mlade kojih sada ima i gde se nudi ne hiljadu, nego milion mogucnosti za mlade. Nije bilo niceg. Niceg! Mastao sam, kao klinac sa jugoistoka Srbije, da cu jednog dana da otputujem negde. Samo jednom, na duze, nisam uopste zamisljao da cu imati mogucnost da putujem stalno. Zbog nagovaranja majke sam upisao i studirao pustu ekonomiju jer mi je pricala da cu je zavrsiti, naci dobro placen posao i moci da putujem gde god hocu. Majka za sebe i dalje ima plan da je posaljem na Kubu. Ali imao sam neverovatnu zelju da istrazujem svet oko sebe, da ga menjam. Nazalost, to sam mogao samo kroz knjige koje sam citao.
Moja zelja i zelja svih u organizaciji, od kojih su vecina maturanti srednjih skola, je da stvarno damo sve od sebe i pomognemo mladima. Hocu da im omogucim da imaju sanse, prilike, koje ja nisam imao. I sansi ima. Ima mnogo sansi. Ali u cemu je problem? Problem je upravo u mladim ljudima.
Iako ne zelim, ovako vidim mlade danas. Ogranicicu se da pisem o velikoj vecini, pozitivnih izuzetaka uvek ima, iznenade nas sve.
1. Pasivni su. Pasivni su. Pasivni su.
2. Briga ih za sve osim za provod. Pa ni za provod ih nije nesto mnogo briga.
3. Uzivaju u svojoj komfort zoni gde ih nista ne dotice i nikog ne cuju. Prakticno ne zive.
4. Putovanja ih zanimaju samo ako je all inclusive usluga. Taman posla da spavaju u satoru nekad ili posete neko mesto za koje nikad nisu culi.
5. Na pozive da prisustvuju prezentacijama ili predavanjima gde se prica o mogucnostima koje oni sami imaju ne dolaze.
6. Ne zele da putuju cak ni kad im je sve placeno.
7. Moram da spomenem i pojedine roditelje, za koje su organizacije koje se bave mladima, pa i UNICEF, djavolje stvari.
8. Nekulturni su. ni osnovnu kulturu ponasanja i oblacenja.
9. Nemaju sportski duh. Ne umeju i ne zele da se nadmecu, da se bore za sebe i za stvari koje su im vazne.
10. Slag na torti - sve znaju. U sve su "upuceni" i obozavaju da kritikuju bez povoda u smislu - nista se ne desava, nema koncerata, nema zanimljivih desavanja, sve je skupo i sl.
11. Vezano za sve prethodno receno - ne dolaze niti na jedno desavanje bilo koje vrste.
Sve ovo ne vazi za sve, opet ponavljam. Ima tu nekih primera koje treba pohvaliti.
Bio sam grub. Cak sam preterao u ovom postu, ponavljao i pisao nepovezano, ali postoji potreba da se kaze.
Za kraj, dajem vam nekoliko linka ka akcijama koje su pokrenuli bas ti pojedinci, kao nadu i poziv da ce se mladi koji ovo procitaju pokrenuti, pridruziti i mozda aktivirati.
Mladi, krenite za njima!
1. Eko Ljubav Na 2 Tocka
Inicijativa koju je moja organizacija pokrenula sa neformalnom mesovitom grupom mladih Activity Crew (romska i neromska deca) sa kojima radimo
2. Tvojih 5 minuta sjaj - Neciji ceo zivot
Humanitarna akcija pirotskih gimnazijalaca, ciji su pokretaci (izmedju ostalih) i devojke iz naseg udruzenja
3.http://talentedsuccesfulyouth.blogspot.com/
Blog koji sam sam otvorio i gde pokusavam da promovisem mlade, talentovane ljude iz celog sveta
4. Mladi za Turizam
Udruzenje mladih ljudi koji promovisu lepote Srbije
Pozdravljam vas do sledeceg puta.
Kao sto neki od vas znaju, relativno sam mlad (za koji dan punim 29 godina) i imam organizaciju Pirot E Publika koja se bavi unapredjenjem zivota mladih. Klikom na link naci cete nasu facebook stranicu i vise informacija o tome sto radimo. No, vec neko vreme me muce odredjene stvari koje se ticu mladih ljudi u Srbiji. Da bih stigao do konkretnih stvari, opisacu vam kako sam ja odrastao.
Celo svoje detinjstvo proveo sam igrajuci basket. Kosarci mogu da zahvalim sto sam putovao i obisao Srbiju (makar sportske hale) i eventualno svratio do susedne Bugarske. I to je bilo sve. Nisam imao novca da putujem vise. Nisam imao prestavu kako uopste mogu da otputujem negde, na koji nacin. Nije bilo raznoraznih programa za mlade kojih sada ima i gde se nudi ne hiljadu, nego milion mogucnosti za mlade. Nije bilo niceg. Niceg! Mastao sam, kao klinac sa jugoistoka Srbije, da cu jednog dana da otputujem negde. Samo jednom, na duze, nisam uopste zamisljao da cu imati mogucnost da putujem stalno. Zbog nagovaranja majke sam upisao i studirao pustu ekonomiju jer mi je pricala da cu je zavrsiti, naci dobro placen posao i moci da putujem gde god hocu. Majka za sebe i dalje ima plan da je posaljem na Kubu. Ali imao sam neverovatnu zelju da istrazujem svet oko sebe, da ga menjam. Nazalost, to sam mogao samo kroz knjige koje sam citao.
Moja zelja i zelja svih u organizaciji, od kojih su vecina maturanti srednjih skola, je da stvarno damo sve od sebe i pomognemo mladima. Hocu da im omogucim da imaju sanse, prilike, koje ja nisam imao. I sansi ima. Ima mnogo sansi. Ali u cemu je problem? Problem je upravo u mladim ljudima.
Iako ne zelim, ovako vidim mlade danas. Ogranicicu se da pisem o velikoj vecini, pozitivnih izuzetaka uvek ima, iznenade nas sve.
1. Pasivni su. Pasivni su. Pasivni su.
2. Briga ih za sve osim za provod. Pa ni za provod ih nije nesto mnogo briga.
3. Uzivaju u svojoj komfort zoni gde ih nista ne dotice i nikog ne cuju. Prakticno ne zive.
4. Putovanja ih zanimaju samo ako je all inclusive usluga. Taman posla da spavaju u satoru nekad ili posete neko mesto za koje nikad nisu culi.
5. Na pozive da prisustvuju prezentacijama ili predavanjima gde se prica o mogucnostima koje oni sami imaju ne dolaze.
6. Ne zele da putuju cak ni kad im je sve placeno.
7. Moram da spomenem i pojedine roditelje, za koje su organizacije koje se bave mladima, pa i UNICEF, djavolje stvari.
8. Nekulturni su. ni osnovnu kulturu ponasanja i oblacenja.
9. Nemaju sportski duh. Ne umeju i ne zele da se nadmecu, da se bore za sebe i za stvari koje su im vazne.
10. Slag na torti - sve znaju. U sve su "upuceni" i obozavaju da kritikuju bez povoda u smislu - nista se ne desava, nema koncerata, nema zanimljivih desavanja, sve je skupo i sl.
11. Vezano za sve prethodno receno - ne dolaze niti na jedno desavanje bilo koje vrste.
Sve ovo ne vazi za sve, opet ponavljam. Ima tu nekih primera koje treba pohvaliti.
Bio sam grub. Cak sam preterao u ovom postu, ponavljao i pisao nepovezano, ali postoji potreba da se kaze.
Za kraj, dajem vam nekoliko linka ka akcijama koje su pokrenuli bas ti pojedinci, kao nadu i poziv da ce se mladi koji ovo procitaju pokrenuti, pridruziti i mozda aktivirati.
Mladi, krenite za njima!
1. Eko Ljubav Na 2 Tocka
Inicijativa koju je moja organizacija pokrenula sa neformalnom mesovitom grupom mladih Activity Crew (romska i neromska deca) sa kojima radimo
2. Tvojih 5 minuta sjaj - Neciji ceo zivot
Humanitarna akcija pirotskih gimnazijalaca, ciji su pokretaci (izmedju ostalih) i devojke iz naseg udruzenja
3.http://talentedsuccesfulyouth.blogspot.com/
Blog koji sam sam otvorio i gde pokusavam da promovisem mlade, talentovane ljude iz celog sveta
4. Mladi za Turizam
Udruzenje mladih ljudi koji promovisu lepote Srbije
Pozdravljam vas do sledeceg puta.
