Cuvar Tvrdjave

U ostacima nekadasnjeg Momcilovog grada, popularnoj "Pirotskoj tvrdjavi", zivi nevidljivi stanovnik. Taj stanovnik nije neki covek, beskucnik, vec je to malo bice, skoro nevidljivo ljuskom oku, koje ima jedini zadatak koji mora obaviti, a to je da sacuva tvrdjavu. Maleno bice koje zivi u Momcilovom gradu zove se Cuvar Tvrdjave.

Niko ne zna kad je dosao u tvrdjavu, ni odakle. Ni on sam se ne seca ko mu je dao zadatak da cuva tvrdjavu, cak i sada kad je su od velelepnog zamka ostale samo zidine, ostaci. Doduse, ocuvani ostaci. On time voli da se hvali, smatra da je njegova zasluga u ocuvanju tvrdjave velika. I mi mu necemo protivureciti. Od 14og veka, kad je tvrdjava sagradjena i kad se nasao tu gde jeste, kad je poceo svoj zivotni zadatak kao Cuvar Tvrdjave, bio je deo mnogih ratova, bitaka, ali i svakodnevnog zivota. Sve je to posmatrao iz skrivenih supljina tvrdjave, znajuci da ne sme otkriti tajnu o svom postojanju ljudima.

Koliko se samo puta nasao u opasnosti da ga otkriju, da ga vide! Mnogo puta je nevoljno morao prekinuti svoje izlezavanje na suncanom krovu zamka kako ga neki zalutali par ne bi video. A on toliko voli da se izlezava na suncu.. Okupan suncanim zracima masta o svetu van zamka, o suncanim livadama, zivotinjama.. Sunce je ono sto ga pokrece i cesto sebe zamilja kao Ratnika Sunca, koga okacen orden Sunca (iskovao ga je od raznih bizuterija koje devojke ostavljaju za sobom) cini jacim protiv svega. No uzalud, ne sme ostaviti svoj posao Cuvara Tvrdjave. Ne zna da li je jedini od svoje vrste. Nikada nije sreo nekog nalik njemu.

Ako i ode iz tvrdjave, gde ce ici? Ipak on voli svoj Momcilov grad. Cuvar Tvrdjave voli kamene zidine zamka, supljine za koje niko ne zna, tajni prolaz ispod glavne kule gde je napravio svoj dom. O tom prolazu se pricaju razne price, kruze pretpostavke, ali ga nikada nisu otkrili. A jesu bili blizu otkrivanja! Cini mu se, mogli su osetiti miris mesa koje je spremao u svom domu, u tajnom prolazu, ali nisu shvatili da su bili toliko blizu, na njegovu srecu.

Sad nema toliko posetilaca, vise niko ne zivi u tvrdjavi. Zaluta po neki zaljubljeni par u nameri da nadje mracno mesto ne kome ce se slobodno voleti. Lokalna mladez se skupi pored starog, praznog bazena gde uz pivo i gitaru provode besane noci.

Pevaju u glas. Peva i on sa njima. Tad uziva i oseca se kao covek. Pevajuci i gledajuci zaljubljene parove pozeleo je i sam da pronadje devojku za sebe, da se zaljubi i da voli. A sposoban je za to, itekako! Uvek je sebe smatrao nepopravljivim romantikom zarobljenim u majusnom telu Cuvara Tvrdjave. Danju tvrdjavu posecuju deca, igraju se medju drevnim zidinama. On ih gleda, prati sa uzivanjem. Nekad se i ukljuci u igru, iako oni to ne znaju i ne vide. Ah, zudi za sopstvenim potomstvom, za malim Cuvarim Tvrdjave, njegovim naslednicima.

Pre 3 dana uocio je neku cudnu pojavu u okolini tvrdjave, u parku. Neku sitnu pojavu koja polako ali sigurno, hramljuci, pokusava da stigne do ulaza zamak. Pa... Pa to je neko poput njega, jos jedan Cuvar Tvrdjave! Doduse, star je, hramlje, ali nema sumnje da je isti kao on. Da li da mu se prikaze? Ne zna kakve su mu namere. Deluje dobrocudno, no nikad se ne zna. Sta ako je dosao sa namerom da zauzme tvrdjavu? Njegovu tvrdjavu! Ne, ne sme to dozvoliti! Prati ga u stopu i izlazi pred njega. Hm, stranac se ne iznenadjuje, vec je ipak on taj koji biva iznenadjen!

Stari Cuvar Tvrdjave zna za njega i upravo njega trazi! Hah! Dok sede i pricaju, otkriva da je njegov posetilac bivsi Kovac Tvrdjave iz Hilandara. Ziveo je na Hilandaru, pomagao Cuvarima Tvrdjave, ali da je doslo vreme da zavrsi svoj zivotni vek i zato su ga poslali na zadnju misiju. Hilandar je napadnut od strane uzurpatora, bica koje Cuvari Tvrdjave prvi put vide. Ima ih mnogo i s toga su prinudjeni da traze pomoc, da regrutuju sve Cuvare Tvrdjave kako bi im pomogli u odbijanju napada i ocuvanju svetinje.

Wow, mozete zamisliti kako se u tom trenutku osecao Cuvar Tvrdjave! Do pre nekoliko sati nije znao da postoji neko poput njega, a sad je upoznao jednog, eto ga preko puta njega i saznao da postoje mnogi, rastrkani po celom svetu! Neizvesnost ali i osmeh zagospodarise njegovim bicem. Imao je jos jedno pitanje za starog Kovaca Zamka, no bilo ga je sramota da pita. Iskusnom liscu kakav je Kovac Zamka nista ne promice, tako da je dodao na vec receno:

"Da, dragi moj, postoje i devojke, cerke Cuvara Tvrdjava."
"Ima nade za mene!", ozario se Cuvar Tvrdjave.
"Mali moj, upravo ce te tvoja misija odvesti do cuvenog zamka Maglic, gde ces se povezati sa poglavarom Cuvara Tvrdjave i zajedno sa njim krenuti ka Hilandaru. Ono sto ne znas, je da poglavar Cuvara Tvrdjave ima 3 cerke, sve jedna lepsa od druge i trazi im muza, svog naslednika. Tu je tvoja sansa."

Euforicno, Cuvar Tvrdjave je vec krenuo da se sprema za polazak. Pre polaska, stari Kovac Tvrdjave morao je da mu iskuje mac, namenjen specijalno njemu, kojim ce se braniti od neprjatelja na putu i koji ce mu doneti srecu, a, nadao se, i ljubav. Kovac Zamka ce ga zameniti dok je odsutan i cuvati Momcilov grad u njegovo ime.

Dok seda u improvizovanu barku u kojoj ce otplovit kanalom oko tvrdjave, pokusava da ne zaplace. Sav svoj zivotni vek proveo je u ovoj tvrdjavi. Nedostajace mu svaki kamen, svaki zid, svaka supljina. Ali ocekuju ga u Maglicu i na Hilandaru, uzdaju se u njega. Srce mu drhti od pomisli da ce okusiti pravu borbu i videti 3 prelepe cerke poglavara Cuvara Tvrdjave. Osvrce se i gleda zadnji put zidine tvrdjave.. Da li ce se vratiti? Da li ce osvoji ruku prelepe dame? Da li ce preziveti? To niko ne zna.

Kako sam zavoleo Temsku

Pre 2 godine, tog leta 2011-te, ja i drugari smo, u sred ponocnog cirkanja na keju, smoreni dosadnim letom, nekako dosli na ideju da bi bilo dobro otici u neko selo na kampovanje. Sasvim slucajno se dogodilo da je jedan od drugara znao da se vec nekoliko godina organizuje kamp za biologe u selu Temska, 15 km udaljenog od Pirota, na kapiji Stare planine. U roku od 10 min. pala je odluka, mora se ici u Temsku.

Zanimljivo je sto mi uopste nismo ni imali ideju ko to organizuje, koji su uslovi spavanja, zivota na kampu. Nismo imali niti jednu informaciju. Licno, nikad pre toga nisam bio u Temskoj i zamisljao sam to kao neku trosnu skolicu, livadu.. Jasno vam je kako sam to zamisljao. :) No, Pirot ne bi bio Pirot da u roku od nekoliko sati ne mozes saznati sve sto te zanima. Saznali smo da se trebamo javiti nekom Tomi soferu i toliko. Cuo sam se sa Tomom, koje je preko telefona delovao kao sjajan lik i odusevio se idejom da zelimo da dodjemo, s obzirom da mi je znao i oca. "Javite se vi Marki Scibanu i to je to."

Kad smo sutradan stigli u Temsku, noseci stvari za neka 3 dana maximum, skontali smo da nas bus vozi direktno do skole, u kojoj je i smesten kamp. Na licu mesta smo sreli i Tomu, za koga se ispostavilo da jeste sofer, ali i kmet u selu i jedna od boljih osoba koje sam upoznao u zadnjih nekoliko godina. Sve u svemu, sjajan lik!

Tako nam je Toma rekao par stvari koje moramo znati nakon sto smo prvi put krocili na tlo Temske:
1. Temska je poseban svet!
2. Temska je nekad bila opstina i bice opet!
3. Nema veceg sela u Pirotu!

Usli smo u skolu, nasli Scibana, koje je super momak, biolog, nasih godina. Ostavili stvari, preuzeli duseke, izvadili vrece za spavanje i resili da je vreme da se izvadi silna rakija koju smo poneli sa sobom. U dvoristu skole smo zatekli samo zivahnog, starijeg sedokosog coveka, sa belim, dugim brkovima, od koga smo saznali da su ucesnici kampa na terenu, po obroncima Stare planine (p.s. ako niste znali, oni umeju i po 20ak km da prepesace u toku jednog dana). Ponudili smo coveka rakijom i on je isprva odbio, pa na nagovaranje prihvatio i nakon 2 sata praznio i drugi litar rakije sa nama! Ispostavilo se da je sedi, dobrodusni brkajlija cuveni profesor Demajo, sirem auditorijumu poznat kao neko ko je dizao glas za ocuvanje Zvezdarske sume u Beogradu, kao covek koji je bodrio ljude da sprece secu platana sa beogradskog bulevara. Ziva legenda! Kakve govore Demajo drzi, uverili smo se zadnjeg dana kampa, kada je pred 200 ucesnika kampa odrzao govor o zastiti Stare planine koji se ne zaboravlja.

Nakon prijatnog razgovora sa profesorom Demajom, krenuli smo da obidjemo selo. Najpre, neizbezna prodavnica gde se na veliko pije Zajecarsko pivo. Tu su nam se pridruzili jos neki mestani, svi puni prica za dosljake i tu smo, sto pricajuci sa njima, sto slusajuci, sto posmatrajuci, saznali jos tri stvari koje moramo znati kad je Temska u pitanju:
4. "Od "temstanje" nema ludjih."
5. Svi u Temskoj imaju makar 2 motora cetvrtaka.
6. U Temskoj ima lepih devojaka.

Sledece mesto koje smo morali posetiti je cuveni "splav". No, put do njega vodi pored seoskog groblja. Nemojte ni sumnjati da smo culi 10ak veoma zanimljivih prica o tome ko je kako skoncao. Stigosmo do "splava" a nigde splava! Splav je u stvari drvena barakica uz reku Temsticu koja predstavlja kafic. Nalazi se na predivnom mestu zvanom Krivi Vir, nazvanom tako zbog (pogodite?) vira koji je kriv. :) Saznali smo da se tu odvijaju nezaboravne zurke koje traju do jutra. U to smo se uverili vec za nekoliko sati, ali i narednih veceri, koje smo zavrsavali sa prvim zracima sunca uz zvuke pesme Olivera Dragojevica "Trag u beskraju". Ali, Temska ne bi bila Temska da se reci pesme pevaju tacno. Pevali smo "Zeno razmakniiii stooo" umesto "Zeno razmakni sve".

Vec tog prvog dana su me prihvatili kao svog, ukljucili me u organizaciju i, s obzirom da nemam svoje selo, Temska je postala Moje Selo. Napomenucu da sam ostao ne 3 planirana dana, vec svih 20, koliko je kamp trajao! Kasnije sam otkrio jos mnogo zanimljivih i retkih stvari koje Temska ima i, evo bas jutros, jos jednu!

No, nije sve u provodu. Vec sutradan smo postali deo ekipe, upoznali se sa razlozima za nastanak kampa, sa monografijom koja je u izradi i aktivnostima koje biolozi, ekolozi i geolozi svakodnevno cine kako bi sacuvali ne samo Staru planinu, kao poslednju oazu netaknute prirode u Evropi, vec i prirodu u celoj Srbiji. Stvarno su za divljenje ti momci i devojke!

Sad je red da napisem i kako je nastao kamp. Naime, vlast je zelela da promeni tok reke Temstice koje prolazi kroz centar sela i tako reka ne bi vise tekla kroz selo. Interesi mestana i interesi biologa su se poklopili i, na sastanku koji je odrzan na Babinom Zubu, doneta je odluka o osnivanju kampa. Reka je sacuvana, ali je kamp nastavio da se bori za ocuvanje Stare planine i sela Temska. Ako se ne varam, samo na Staroj planini ima cak 17 vrsta leptira!

Prosla godina, 2012-ta je bila burna. Pojedinci su pokrenuli pricu o inicijativi kako bi se sagradila gondola od Temske do Jabuckog Ravnista. To je bilo nesto sto biolozi nisu mogli da prihvate i sa cime se nisu slagali, jer se time unistava flora i fauna Stare planine, tako da su odlucili da ne budu deo kampa te godine. Uskocili smo mi, organizacije i udruzenja iz Pirota, i uz velike napore uspeli da ocuvamo kamp.

Moj stav je i tad, a i sad, bio da ne treba svaka planina da ima gondolu. Bio sam u Bugarskoj, u Banskom, i video kako je izgradnja gondole unistaila jedna deo planine. Drago mi je da je, nadam se i uz moj skromni doprinos, doslo do shvatanja stetnosti takvog projekta po Staru planinu i odlucilo se, jos pre proslogodisnjeg kampa, da se nastavi sa promovisanjem lepote i netaknute prirode Stare planine. Biolozi su opet tu, nadam se i kao organizacije, ne samo pojedinacno i svetla buducnost je pred kampom.

U toku je poziv za ovogodisnji kamp. Mozete ga videti na linku:
Kamp "Stara planina 2013", Srbija - Poziv za ucesnike
A fotografije i informacije o kampu mozete naci na zvanicnoj facebook strani:
Work Camp Stara Planina
Promo video:
Welcome to Temska
Pozivam vas da nam se pridruzite i postanete deo velike porodice kampera sa Stare planine!