Svete dolazim ti opet!

To je to. Resio sam. Uzimam torbu i pakujem neophodne stvari. Tu su cipele za pesacenje, hrana, odeca, zastita od sunca.. Sve sto je potrebno za odlazakna planinu.

Ne mogu vise izdrzati pritisak svakodnevnog zivota u ovom malom mestu. Treba mi pauza i vreme za sebe, vreme koje nemam. Svakodnevne sitne rasprave, kratkorocni i dugorocni planovi, simpatije.. Sve ce to morati da saceka, da stane na neko vreme.

Imam tu srecu da mi je na dohvat ruke planina. Ogromna, divna, zastrasujuca. Poslednja oaza netaknute prirode u Evropi, kazu. Potvrdjujem to klimanjem glave dok jurim na bus koji ce me odvesti do same kapije planine, u selo gde cu se snabdeti namirnicama i krenuti sam u visine. U selu me znaju. Pozdravljam se sa dragim ljudima, nazdravljamo uz nezaobilazno Zajecarsko pivo, popularni Zajecarac, i oprastamo se.
"Opet ides na neko putovanje.", konstantuju.
"Moram. To me odrzava u zivotu.", odgovaram i odlazim.
Stavljam sesir na glavu, slusalice u usi i ulazim u svoj svet.

Koracajuci prasnjavim, planinskim putem, broj ljudi na koje nailazim se smanjuje sa povecanjem nadmorske visine. Eddie Vedder me svojom muzikom vodi negde gde osecam da sam oduvek pripadao. Prasnjavi put, planinarski ranac, muzika i ja. Iza mene je buka grada. Ispred mene je priroda, planina, mocna i misticna u svojoj velicini. Dok osecam vetar u kosi u meni se radja misao. Ne, kad bolje razmislim, nije misao.  Stavise, shvatam da sam deo sveta poznatog samo nama putnicima. Mi uzivamo u samom putovanju, zucima oko nas, ljudima koje upoznajemo i mestima kroz koja prolazimo. Nista me nece zaustaviti i spreciti da nastavim da putujem.

Ovog puta sam na drugacijem putovanju. Putujem da bih upoznao sebe. Secam se  da su me nekad pitali: "Sta je za tebe savrsenstvo?" Hm.. Nekoliko godina unazad rekao bih da je to more, mala barakica na obali, zena koju volim, barka, muzika koja budi cula i kvalitetno vino. Sad? Sad ne. I dalje imam tu sliku u glavi, ali to vise nije savrsenstvo, vec zelja. A ako se nesto zeli svim srcem, cela ce se Vaseljena uroditi da se to i ostvari. A savrsenstvo? Savrsenstvo je taj trenutak dok sam lutam planinom, okruzen netaknutom prirodom, njenim zvucima, sopstvenim mislima. To je moj trenutak savrsenstva koji mi daje snagu, nadu i strpljenje da nastavim dalje. Svi znaju Nemanju koji je uvek nasmejan, okruzen ljudima, koji radi za bolje sutra mladih,ali se malo ko pita gde crpi snagu.

Zastajem da se osvezim i procitam koji stih u senci borova,na obodu stogodisnje sume. Privlace me stari pesnici i njihov specifican stil pisanja, jedinstveni akcenat. Mozda i slutite da ponekad mislim da sam zalutao u ovo savremeno doba iz srednjeg veka,iz doba vitezova i dama, ili cak iz posleratnog doba. Ko zna, mozda i jesam? Anyway, dozvolicete mi da citiram jednu od mojih omiljenih pesama, pesmu koju je napisao covek koji nije poznat po ljubavnim pesmama vec po legendarnim basnama. U pitanju je prva Srpska ljubavna pesma u 19. veku a autor je, ako vec niste pogodili, a sumnjam da jeste, Dositej Obradovic.

"U ovome casu, mila gospo,
Ja nista ne gubim,
Jer ti u njemu kazat mogu
Da te vesma ljubim."

Divno, zar ne? Obozavam ljude koji sa tako malo reci kazu tako puno. To su pravi pesnici.
Bacam pogled navise i gledam vrh ka kome sam se zaputio. Najvisa tacka moje zemlje. Krecem odmah. Hitam ka cilju dok u mislima premotavam svoju proslost. Analiziram i skladistim dobre postupke, pozitivne stvari. Odbacujem lose. Hvala im, naucio sam i previse iz svojih gresaka, ali a mnom u buducnost nece ici. Shvatam da sam ipak na pravom putu, onom zivotnom. Oduzio sam se svima kojima sam se trebao oduziti, zahvalio se onima koji su zasluzili moju zahvalnost, ali sam izabrao svoj put i nista me nece zadrzati da ne krenem njime. Dok ste iskreni rema sebi, lakse je izboriti se sa svim nedacama, sve se cine manjim nego sto jesu.

Sa osmehom na licu pravim zadnjih par vrkoraka do vrha. Ispred mene puca pogled. Pirot, okolina, cela planina.. Prica se da odavde mozete videti Dunav. Verujem im i, da li zbog
tog verovanja ili je stvarno tako, ne znam, kao da vidim reku. Oslikava se kao tano plava traka na mestu gde se susrecu svetlo plavo, neobicno vedro, nebo i zemlja. Magicno.

Sve u meni buja, ozivljava, poput prirode koja se u prolece radja. Krv mi brze struji i nosi neki novu zivotnu energiju. Svete, dolazim ti opet!

Samo za taj osecaj.

Dragi moji, eto me nakon dugo, dugo vremena.

Ako me pitate zasto nisam pisao, ne znam sta da vam odgovorim.
Da li su me smorile price o blogu na twitter-u?
Da li nisam imao vremena?
Da li nisam imao volje?
Nesto trece?
Rekao bih da je odgovor negde izmedju svih tih pitanja.

Ova 2012. godina je definitivno bila najuspesnije i najzanimljivija kad sam ja u pitanju. Resio sam da podelim neka od iskustava sa vama.

Vecina vas zna da sam predsednik udruzenja "Pirot E Publika" koje se bavi unapredjenjem zivota mladih u Pirotu, a i sire. Oktobra smo usli u drugu godinu postojanja i mogu reci da sam sasvim zadovoljan kako se odvijaju stvari i kako napredujemo iz dana u dan. Uradili smo dosta toga za kratko vreme, bez icije pomoci ili eventualno sa nekom minimalnom. Prilikom gostovanja na lokalnoj TV Pirot, voditelj me je pitao da li ocekujemo nagradu za kulturu u 2012. godini. Bio sam iznenadjen, na to nisam ni pomisljao! Nadovezao se recima :"Mislim da samo vi to zasluzujete." Hvala mu, to nam je i vise nego dovoljno! Necu i o tome sta smo uradili i koje smo projekte realizovali. Uskoro krece blog udruzenja i tu cete naci sve informacije o nama. Do tada, hocu da pohvalim ekipu koja u okviru udruzenja radi sa mnom. Od Jovane, Saleta, Mile, Teje, Mladena, Pedje, Nadice, Igora do Ivane, Stefane, Ninoslava i Steve. Neki su tu uvek, neki s vremena na vreme, ali su tu. O udruzenju vise na Udruzenje gradjana Pirot E Publika.

Udruzenje mi je pomoglo i da se aktiviram na licnom planu i saznam sta je to sto bih ja mogao raditi u zivotu? Odgovor je rad u neformalnom obrazovanju. Posetio sam i aktivno ucestvovao na 10ak treninga i omladinskih razmena (kao lider), a zatim i sam radio kao trener. Motiva za rad, dokazivanje, edukaciju ima na pretek! U okviru programa Youth in Action EU sklopio parnerstvo sa mnogim organizacijama i imacemo tu cast da odvedemo 15ak mladih ljudi iz Srbije na razmene u inostranstvo. To je velika stvar za grad Pirot, gde nema posla pa samim tim i mladi ljudi nemaju nacina za putovanje. To pokusavamo da im obezbedimo, a da pri tom i uce, edukuju se.

Evo, puno mi je srce dok pisem o tome, toliko volim rad sa mladima!

Alicirao sam za ucesce na Konferenciji Novih Lidera Srbije i prisustvovao sam istoj. Slusajuci lidere i druzeci se sa istim, u stvari sam shvatio koliko sam uradio do sad. Shvatio sam da imam sta da prenesem mladim ljudima i to nameravam da radim cesto u narednim godinama.

Aktivirao sam se i sto se tice organizacije koncerata u Pirotu. Zahvaljujuci udruzenju Osvezenje Pirot je dobio prostor za svirke i vredi ga iskoristiti. Prosle nedelje sam organizovao koncert reggae/dub/ska benda AmanZaman. Odlicna svirka, pozitiva u gradu. Ja sam, kao i uvek, ocekivao i vise ljudi, ali poseta od 120 njih nije mala za moj grad. Cak 70 karata je prodate u predprodaji, sto me raduje. Evo linka pa vidite i sami kako je bilo na koncertu AmanZaman u Pirotu. Bend je bio zadovoljan, znamo se vec nekoliko godina i mogu vam reci da, na moje iznenadjenje, od skoro radim booking i promociju za njih.
Ono sto me je jos dodatno obradovalo je to sto sam odmah dobio ponude za saradnju i na visem nivou kad je rad sa bendovima u pitanju! To znaci da se trud isplati. Nikad nemojte to zaboraviti! Neko, negde, sve vidi.

U jeku svih tih stvari, dobio sam i poziv da idem na EVS (Evropski Volonterski Servis). Razmisljao i zato da ne? Nema posla ovde, a gde ces bolju ponudu od 10 meseci na Sardiniji, u Kaljariju? Ako sve bude ok, septembra odoh. Opet neki, voz, avion ili bus. Obozavam putovanja.

Sutra cemo znati i sta ce biti sa kampom na Staroj, nadam se najboljim vestima. Ovako euforican, radim jos i diplomski. Dosao je red da zavrsim i tu ekonomiju kako bih mogao slobodno da putujem i da radim neke druge stvari.

Zelim i vama uspesnu 2013. godinu i vidimo se na nekom neocekivanom mestu! Slusajte onaj osecaj koji vas nikada nece prevariti. Ne treba uvek razmisljati, vec prepoznati onaj osecaj u srcu.
U to ime klik na link i uzivajte Hladno Pivo - Samo za taj osjecaj!