Evo drugari i drugarice resio da ispunim receno - otvorio blog. Sad mogu do mile volje da pisem o svemu i svacemu, bez da me boli glava i slicnih zavrzlama. Ko hoce - citace, ko nece - nece. Cista logika. Elem, o cemu pisati?! Prazan papir, u ovom slucaju stranica, meni dovoljno govori. Kaze mi: 'Sedi i ispuni me'. I to i radim.
Sreo pre neki dan na sajmu knjiga u Pirotu razredu iz srednje. Oboje dosli sa istim ciljem, da cujemo Matiju Beckovica, akademika. Nikad mi nije bilo jasno zasto ovo zvanje svi ponavljaju. Pa nije jedini, ima ih jos. No, da ostavimo Beckovica po strani. Javim se ja kulturno razrednoj.
-Dobro vece.
-Dobro vece.
Pauza tri minuta.
-Nemanja, jesi to ti?! Pa ti si se skroz promenio! Druga osoba! Bozeee!
-Da, da, to sam samo ja.
I sad razmisljam.. Zasto sam zapamtio razgovor? Nista novo nisam cuo, znam da sam druga osoba, desetine njih su mi to rekli. Zanimljiviji, aktivniji, duhovitiji, ostriji.. Ili sam i tad bio takav, a nisam pokazivao?! Sve je moguce. Bio miran, povucen, tih, recimo stidljiv. Zanimala me je kosarka i samo kosarka. I jos kosarke, ako moze vise od toga. Ziveo sam za to. Tako je bilo do nekog sedmog osnovne. Sta je bilo tad? Recimo da sam poceo da 'vidim' sve one curice koje su bile oko nas, oko mene, poceo da se vise interesujem za muziku( nije da do tad nisam, kud ces basket bez mjuze). To je bilo vreme kad su kosarkasi, sportisti uopste bili uzori mladih. Sad su im mesto zauzeli mafijasi ili kako ih vec zovu ovih dana. Nazalost. Uz pomenute cure i muziku, skontao odredjene stvari. Kao stidljiv decak, dobijao dobijao sam uvek vise od sestre, koja je bila u fazonu 'Daj, daj, daj! Daj sve!'. Kod mene je bilo ono 'Ja samo da pogledam..'. E, onda obrt! Nisam ni ja glup. Video kako stoje stvari, godinama pratio i pamtio, a onda poceo namerno da odgovaram kako ja necu, neka daju sestri.. I odmah dobijem duplo! Eto! U srednjoj me znali kao mirnog, bar profesori. Onda i oni spoznali moje mogucnosti da pricam i pricam. 'Nemanja, iju! Zar i ti dete?' I ja, pa nego.
Ne bih znao zasto sam vam ovo ispricao. Cisto da bih pricao, I guess. Toliko od mene za ovu priliku. Za prvi put je dovoljno.
